Что такое на аварском гвангва
Что такое на аварском гвангва
хьвацІихьитал грубые чарыки гвагІ-гвагІизе (огрубеть; harden; صلب; sertleştirmek) о коже =къехь
ун буго кожа огрубела гвад-гвадун (сильно просохло; much has evaporated; قد تبخرت; çok buharlaştı) =
бакъван буго сильно просохло гвадар (гнилушка, гнилая сердцевина дерева, дупло; touchwood; فاسق; punk) =гвадрида гъенолеб буго басрияб тІох старая крыша вся сгнила гвадач (варежка; mitten; القفاز; mitten) =
ал ххе надень варежки гвадизе (окочуриться, сдохнуть; kick in; ركلة في; tekme) гважи (сука, распутница; bitch; الكلبة; orospu) гважидуниял (продажный мир; сволочной мир; corrupt world; العالم الفساد; bozuk dünya) =дида чІалгІун буго гьаб
мне надоел этот продажный мир гважимахІаб (плитообразный и продолговатый; plate-shaped and elongated; على شكل لوحة وممدود; plaka şekilli ve uzunlamasına) =
гамачІ плитообразный и продолговатый камень гважул (сучий; bitch; الكلبة; orospu) =гважуца
й помочь в строительстве избы гвала (мешок, сума; bag; حقيبة; çanta) гвангъ-гвангъизабизе (ярко освещать, осветить; illuminate; إلقاء الضوء على; ilgi odağı) =чІахІиял чирахъаз майдан
ун букІана прожекторы ярко освещали площадь гвангъа (соня, полчок-соня; dormouse; الزغبة حيوان كالسنجاب; fındık faresi) =
хасало кьижун букІуна полчок-соня проводит зиму в спячке гвангъараб (светлый, яркий; light; ضوء; ışık) =
гьумер светлое лицо гвангъизабизе (освещать, осветить; to light; اضاء; ışık) =электрикалъул чирахъалъ рукъ
ун буго комната освещается электрической лампой гвангъизе (блестеть, сиять, ярко гореть, освещаться, осветиться; быть, стать освещённым; to shine; تألق; parlaklık) =къватІал чирахъаз
ун руго улицы освещены лампочками гвангва (белка; squirrel; سنجاب; sincap) =
ялъ гъотІол гьодриниб хасалоде кванил нахърател гьабула белка делает в дупле запас пищи на зиму гвангвадиро (углубление, пустота в скале; deepening the void in the rock; تعميق الفراغ في الصخر; kaya boşluğu derinleşen) образованные течением вод =
оялъубе ана лъим вода потекла в углубление гвангвадул (беличий; squirrel; سنجابي; sincap) =
Аварский язык
Ава́рский язы́к — язык аваро-андийской группы нахско-дагестанской семьи языков. В структурном отношении наиболее близок андийским языкам. В основе литературного аварского языка лежит т. н. болмацӀцӀ («язык войска») — междиалектный язык, сложившийся на основе северного наречия.
Содержание
Ареал и численность носителей
Диалекты
Распадается на большое количество диалектов, говоров, подговоров. Аварские диалекты довольно далеко разошлись, так что часто между их носителями затруднено взаимопонимание. Наречия можно сгруппировать в три более крупные группировки:
Последние две традиционно объединяются в «южное наречие».
Грамматическая характеристика
Строй аварского языка характеризуется сложной системой согласных, наличием именных классов, многочисленными местными падежами, эргативной конструкцией.
В грамматической системе — большое количество лабильных, или переходно-непереходных, глаголов; наличие так называемых учащательных глаголов; возможность образования конструкций с двойным номинативом при аналитической форме глагола-сказуемого (например, «Отец поле пашет» — «инсуца хур бекьулеб буго//эмен хур бекьулев вуго»); обозначение субъекта глаголов чувственного восприятия суперлативом (локативным падежом); сосуществование двух контрастных конструкций — эргативной и номинативной — в сфере функционирования переходного глагола, и др.
Аварская письменность
А а | Б б | В в | Г г | Гъ гъ | Гь гь | ГӀ гӏ | Д д |
Е е | Ё ё | Ж ж | З з | И и | Й й | К к | Къ къ |
Кь кь | КӀ кӏ | Л л | Лъ лъ | М м | Н н | О о | П п |
Р р | С с | Т т | ТӀ тӏ | У у | Ф ф | Х х | Хъ хъ |
Хь хь | XӀ хӏ | Ц ц | ЦӀ цӏ | Ч ч | ЧӀ чӏ | Ш ш | Щ щ |
Ъ ъ | Ы ы | Ь ь | Э э | Ю ю | Я я |
Примеры фраз на аварском
Здравствуйте! | Рорч Ӏ ами! | Rorč ʼ ami! |
Как ваши дела? | Щиб х Ӏ aл бугеб? | Ššib ħal bugeb? |
Как поживаете? | Иш кин бугеб? | Iš kin bugeb? |
Как вас зовут? | Дуда ц Ӏ ар щиб? | Duda c ʼ ar ššib? |
Cколько вам лет? | Дур чан сон бугеб? | Dur čan son bugeb? |
Куда вы идёте? обращение к мужчине | Mун киве ина вугев? | Mun kiwe ina wugew? |
Извините! | Т Ӏ аса лъугьа! | T ʼ asa łuha! |
Куда идёт маленький мальчик? | Киве гьит Ӏ инав вас унев вугев? | Kiwe hit ʼ inaw was unew wugew? |
Мальчик разбил бутылку. | Васас шиша бекана. | Wasas šiša bekana. |
Они строят дорогу. | Гьез нух бале(гьабулеб) буго. | Hez nux bale(habuleb) bugo. |
История языка и литература
После 1917 года аварская художественная литература достигла значительного расцвета, хотя многие произведения писались по заказу партии. В настоящее время растёт доля аварской молодёжи, не владеющей родным языком, что в будущем может привести к исчезновению сначала литературного, а позже и разговорного аварского языка.
Известными аварскими поэтами являются: Заид Гаджиев, Расул Гамзатов, Машидат Гаирбекова, Фазу Алиева, Адалло Али.
Из довольно известных произведений следует отметить народную «Песню о Хочбаре», «Герои в шубах» писателя Раджаба Дин-Магомаева.
Интересные факты
Шамиль говорил о своём знании языков: «Кроме арабского я знаю три языка: аварский, кумыкский и чеченский. С аварским я иду в бой, на кумыкском изъясняюсь с женщинами, на чеченском шучу». [4] [5]
Конспект урока по родному (аварскому) языку на тему «Имя прилагательное»
Просмотр содержимого документа
«Конспект урока по родному (аварскому) языку на тему «Имя прилагательное»»
Дарсил тема: Прилагательное.
предметияб ц!аралъул х!акъалъулъ малъараб материал такрар гьаби; при лагательноялъул х!акъалъулъ малъараб материал щула гьаби.
прилагательноялъе баян кьезе; прилагательноял гьоркьоре ккезарун предложениял г!уц!изе лъай; литературияб мац!алда жаваб кьезе ва предложениял г!уц!изе ругьун гьари; раг!аби бит!ун абиялде к!вар кьезе;каламалъулъ прилагательноял х!алт!изаризе лъай.
Дарсил алатал: карточкаби, т!ахьал, ИКТ.
Мац!алдехун рокьи бижизаби (мотивация). Слайд
-Лъималаз цадахъ рик!к!уна Р. Х!амазатовасул «Ассаламу г!алайкум».
3. Рокъобе кьураб х!алт!ул хал гьабизе:
К!иго ц!алдохъанас карточкабазда т!асан х!алт!аби гьаризе (2 карточки)
Ц!алдохъан доскаялде вахъин гьавизе ва жандирго инсанасул лугби рихьизаризе т!ами ва гьел г!емерлъул формаялда абизе. Слайд
Гьал раг!аби г!емерлъул формаялда лъезе: къалам, гъалбац!, г!анк!, къалант!ар, ци, т!ехь, цер, тетрадь, г!ужрукъ, гвангва, ручка.
*К!иго х!уби гьабун хъвазе:
ц!алул къайи г!алхул х!айванал
*Гьениса к!иго раг!иги босун предложениял г!уц1изе ва гьел г!урус мац!алде руссинаризе.
*Бит!ун ц!алиялде к!вар кьезе.
5. Игра- Х!ай «Гьит!ич ва к!одоч»
6-7 ц!алдохъан цеве вахъин гьавизе. Дица абила раг!аби г!емерлъул ва цолъул формаялда, цолъул формаялда – гьит!ич, г!емерлъул формаялда – к!одоч
Работа со слабыми учащимися( нахъккарал лъималазулгун х!алт!и). Карточкаби кьези 4-5 ц!алдохъанасухъе ва гьезул х!алт!аби лъик!ал лъималаз хал гьабизе.
Слайд. Доскаялда запись.
*Гьаб кеч! пасих!го ц!ализе т!ами.
*Гьеб г!урус мац!алде буссинабизе.
*Гьеб коч!олъ ругел раг!аби кинаб? абураб суалазе жаваблъун рач!унел раг!аби ругел рихьизаризе ва гьезда гъоркь х!уч ц!азе.
*Кинаб каламалъул бут!а кколеб прилагательное ва кинал суалазе гьеб жаваблъун бач!унеб? Примерал рачизе (устно)
d)Продемонстрировать мимическими движениями лица прилагательные. Ц!алдохъан доскаялде вахъинавизе. Слайд
7.Малъараб материал щула гьаби.
а) Кицаби хъвазе ва гьел пасих!го ц!ализе т!ами. Слайд
*Гьенир прилагательноял ратизе ва гьезие суалал лъезе, кинал раг!абиян абула гьезда?
*Г!урус мац!алде руссинаризе.
b) Бицанк!аби ц!ализе ва гьел ч!вазе. Слайд
*Гьенил прилагательноял ратизе ва гьезие суалал лъезе
8. Дарсил х!асил гьаби ва къиматал лъей.
Жакъа дарсида нужеда щиб лъараб?
Кинаб каламалъун бут!а кколеб прилагательное ва кинал суалазе жаваблъун бач!унеб? Бищунго щиб рек!ее г!ураб.
Гьал прилагательноялгун предложениял г!уц!изе: къуватав, бац!ц!адаб, ч!ег!ераб.
9. Рокъобе х!алт!и: гьит!инабго хабар г!уц!изе «Хасел»
(прилагательноялги гьоркьоре ккезарун).
Доклад на тему «Занимательная грамматика на уроках аварского языка»
Онлайн-конференция
«Современная профориентация педагогов
и родителей, перспективы рынка труда
и особенности личности подростка»
Свидетельство и скидка на обучение каждому участнику
Нек I сиял греказ абулеб бук I ун буго ц I алул кьибил кьог I аб бук I унилан. Щайха гьурмада гьимигун, разилъиялъул г I аламатгун малъизе бегьулеб жо «кьог I ал, ч I амуч I ал» раг I абаздалъун малъизе кколеб? Дарс лъималазул гъира борхуледухъ, интересаб къаг I идаялъ г I уц I ани, ц I алул кьолбол таг I ам хисизе бегьула, гьеб лъугьине бегьула гьуинаблъун. Гьелъулъ муг I алимасе кумек гьабила рек I елгъеялъулаб грамматикаялъ.
Д. Б. Элькониница хъвалеб буго, махсаро х I алае ккун, бицунеб яги хъвараб жо лъималазда бич I ч I изе бигьаяб бук I унилан. Щивав учительги, дарсиде унелъул, гьеб рахъалда т I ад дагьав ургъани, лъик I бук I инаанилан ккола. Дарсида цебеч I араб масъала т I убаялъе квербакъилъун ккела учителас гьенир гьарулел х I алт I абазде гьоркьоре бат I и-бат I иял х I аял, къецал ккезари. Цебе ч I езабе сурат – ч I амуч I го унеб дарсги буго, х I алт I изе гъира лъималазулги гьеч I о – пайдаги гьединаб дарсидаса г I емер к I удиябго бук I инаро. Гьебмехалъ х I албихьеха лъималазда абизе: «Гьанже нилъеца т I обит I ила гьадинаб х I ай, яги къец». Бищун гъира гьеч I ого вук I арав ц I алдохъанги ч I аголъула гьебзаманалда.
Дарсида х I аял т I орит I иялъе руго хасал шарт I ал. Т I оцебесеб иргаялда гьел рук I ине ккелаха малъулеб материалалда хурхарал, ц I алдохъабазул бажариялъухъ ва лъаялъухъ балагьун т I асарищарал, яги учителас жинцаго ургъарал; х I аялъ дарсил ц I акъго ц I ик I к I ун заман кквезе бегьуларо, гьеб г I адатияб къаг I идаялъ т I обит I ула малъараб щула гьабулеб, такрар гьабулеб, г I аммлъизабулеб заманалда. Амма бегьила цо-цо х I аял т I убараб дарсалъго т I орит I изеги, гьедин бегьич I они, ц I ик I к I ун заман къвариг I унел х I аял т I орит I изе бегьула класстун къват I ирги, ай дарсил гуреб заманалда.
Кинал х I аялха, яги рек I елгъеялъулал т I адкъаялха т I орит I изе бегьилел грамматикаялъул дарсида программияб материал ц I алдохъабазда гъваридго лъаялъул мурадалда?
Фонетика малъулаго, т I уразе бегьула гьадинал рек I елгъеялъулал т I адкъаял:
Т I оцебесеб слог – алфавиталъул ахирисеб х I арп, к I иабилеб слог байбихьула алфавиталъул къоло анлъабилеб х I арпалдасан, лъабабилеб слог байбихьула анц I ила микьабилеб х I арпалдасан. (ясик I о)
Ункъ-ункъ х I арп бугеб ункъо раг I и ургъе.
Дун ралъдада лъедола (гама, яги раса)
Дун гъот I ода бижула (гени, яги жага)
Дун бищунго гьуинаб (гьоц I о)
Дун бищунго гьит I инаб (т I анк)
3. Авалалдаса яги ахиралдаса цо-цо х I арп бортизе биччан ц I иял раг I аби лъугьинаре.
Г I алах, мах I у, аби, эбел, мали, дада, сургу.
4. Бегьула шарадаби кьезеги.
К I иго раг I и ургъе,
Ункъ-ункъ х I арп бугеб,
1) Ц I ирц I идулеб, к I анц I олеб,
К I ич I арал бохдулги ругеб,
Кьиндал гьардухъ хьвадулеб». (гарц I )
2) Бохдулги халатаб,
Рут I биги къокъаб,
Херги кваналеб. (г I анк I )
5. Бегьула, цевеккунго к I иго ц I алдохъанги х I адурун, гьадинаб гара-ч I вари т I обит I изе:
— Рокъоб дур библиотека бугилан раг I ана, Г I али, дида.
— Чан т I ехьха дур библиотекаялда бугеб?
— Авар алфавиталда чан х I арп батаниги, гьедиг I ан т I ехь г I ун буго гьанже дир библиотекаялда.
— Куч I дузул т I ехь чанха бугеб?
— Авар алфавиталда чан рагьукъаб х I арп батаниги, гьедиг I ан т I ехь бугоха куч I дузулги.
— Харбазул т I ехь чанха бугеб?
— Авар алфавиталда ругел рагьарал х I арпазда бащад.
— Г I урус мац I алда чан т I ехь бугеб?
— Алфавиталда чан жубараб х I арп батаниги, гьедиг I ан т I ехь буго г I урус мац I алда.
— Журарал х I арпал кинал рук I унел, Г I али?
— Журарал х I арпал руго гъ, гь, г I г I адинал х I арпал.
— Щай гьел журарал рук I унел?
Гьеб гара-ч I вариялдаса хадуб гьадинал суалазе жавабал кьезе т I амила:
1) Г I алил библиотекаялда кинабниги чан т I ехь бугеб?
2) Куч I дузул т I ехь чан бугеб?
3) Харбазул т I ехь чан бугеб?
4) Г I урус мац I алда т I ехь чан бугеб?
5) Маг I арул мац I алда т I ехь чан бугеб?
Слогал малъулаго т I обит I изе бегьила:
1. «Слогал журай» абураб х I ай.
Кьела цо кинаб бук I аниги слог. Т I адкъала гьеб слогалде т I аде цо-цо слог жубан, раг I аби г I уц I изе ва хъвазе. Масала: СА слог кьураб мехалъ, лъималаз ургъила гьадинал раг I аби: са-ли, са-г I ан, са-баб …
2. Гьаб ич I абго къот I елалда жанир ругел слогал данде ккезарун лъе, т I аса гъоркьеги г I ебедеги цоцада релълъарал раг I аби кколедухъ.
3. Гьал раг I абазул авалалде, яги ахиралде цо-цо слог жубан, ц I иял раг I аби лъугьинаре.
4. Рахас гьабун, гьадинал цо слогалъул раг I аби хъвай.
Рохь – хьон – нилъ – лъен – нич – чан – нус – сум – магь – гьир – ракь – кьер – рукъ – къор.
Предметияб ц I ар гъираялда лъазабиялъул мурадалда кьезе бегьула гьадинал т I адкъаял:
1. Гьаниб кьураб 7 х I арпалда гьоркьоса данде кколел х I арпалги росун, 15 раг I и г I уц I е. Цого х I арп к I иц I ул босизеги бегьула. Гьел раг I аби рук I ине ккола предметиял ц I арал.
2. Гьал раг I абазул цо-цо х I арп бортизе биччан, цогидал предметиял ц I арал лъугьинаре.
Риди, хъала, хъарт, хъиргъу, аскар, накку, росу, хъалахъ.
3. Предметиял ц I аразул гьадинал х I убал гьаре.
т I ат I и т уманк I б агьа
4. «Предметияб ц I ар падежазде свери» абураб тема малъулаго, бигьаго дарс сверизабизе к I ола къецалде. Доскаялде ах I ила лъабго ц I алдохъан. Цояс абизе ккола падеж, к I иабилес гьеб падежалъул суал, лъабабилес гьеб суалалъе жаваблъун бач I унеб раг I и. Гьедин гьабила падежал рицун лъуг I инег I ан. Хут I арал ц I алдохъабаз бегьула гьезул ккарал гъалат I ал рит I изаризе. Лъабасего къиматги лъезе бегьула.
Гьедин кьезе бегьула, алфавиталдаса босун, бокьараб х I арп. Х I ай интересаб къаг I идаялъ ине бокьани, заман ц I ани лъик I аб бук I уна.
6. Предметияб ц I ар малъулаго, дарсида ц I езаризе ва гьединго цадахъ лъугьун г I уц I изе бегьила раг I икъот I ал (кроссвордал).
7. Гьединго лъимал т I амизе бегьила гьадинал «тамашаял» ункъбок I онал ургъизе.
8. Т I обит I изе бегьила гьадинаб тайпаялъул х I айги. Цо-цо х I арп хисизабун, хъварал раг I абаздалъун «цералъул» «бац I », «бокьалъул» «рукъ» лъугьинабизе:
Бокь – бакь – ракь – рукь – рукъ.
9. Гьединго кьезе бегьула хадуб рехсараб тайпаялъул суалал. Жаваб кьезе ккола хехго, жаваб бук I инеги ккола предметияб ц I арлъун кколеб раг I и:
1) Рохьоб ц I ул къот I изе къвариг I уна … ( г I ащт I и ).
2) Жанаваразда гьоркьоб бищун сих I ираб щиб? ( цер )
4) Маг I арул мац I алда белка. ( гвангва )
5) Маг I арул мац I алда тигр. ( ц I иркъ )
6) Рук I к I бузул ц I ураб рух I ч I аголъи. ( г I ужрукъ )
7) Лъарал цолъун лъугьуна … ( г I ор ).
8) Гьел хасало т I охаздасан далун рук I уна. ( ц I унк I улук I ал )
9) Ц I ул хъухъазе къвариг I уна … ( хъухъадиро ).
10) Г I алхул х I айваназда гьоркьоб х I инкъуч. ( г I анк I )
12) Маг I арул мац I алда утка. ( ордек )
13) К I иго нухалъ гьабулеб, цо нухалъ холеб. ( х I инч I )
14) Г I унк I к I азул тушман. ( кету яги гудур )
15) Т I охда хъаравул-хъалиянчи. ( мащу )
16) Щиб мимидулеб? (кету)
17) Щиб х I апдолеб? (гьой)
18) Щиб х I их I идулеб? (чу)
19) Щиб гьаг I долеб? (х I ама)
Прилагательное малъулаго, к I ийиде классги бикьун, доскаялда щибаб командаялъе цо-цо предметияб ц I арги хъван, т I амила гьезул г I аламатал загьир гьарулел раг I аби (прилагательноял) хъвазе. Бергьина ц I ик I к I ун раг I аби хъвараб команда. Масала:
ц I ияб г I урччинаб
т I еренаб ункъбок I онаб
«Наречиялъул разрядал» темаялдаса хадуб рокъобе кьезе бегьула бат I и-бат I иял разрядазул наречиял хъван къот I елал ц I езаризе.
Гьенибго бегьула «Г I уц I улеб буго предложение» абураб х I ай т I обит I изе.
Х I алезда гьоркьоса цояс ургъула подлежащее-предметияб ц I ар ва гьеб хъвала жиндирго т I анчида, цогидазда бихьич I ого. Цогидал х I алез ургъизе ккола гьеб подлежащеялъе данде кколеб сказуемое. Х I алезул изну буго «Подлежащее кинаб жинсалъул бугеб? Цолъул, яги г I емерлъул формаялъулищ? Ч I агоябищ, ч I агояб гуребищ? Хасабищ, г I аммабищ?» тайпаялъул суалал кьезе. Гьелдаса хадуб киназго хъвала жидеца ургъараб сказуемое. Цинги рагьула подлежащее, ва щивас иргаялъ ц I алула гьеб подлежащеегун жиндирго предложение. Бергьаравлъун рик I к I уна бищунго сказуемое данде ккарав.
Калам г I уц I иялъул дарсида т I обит I изе бегьулеблъун ккола «Щивасдаса цо-цо х I арп» абураб х I ай. Х I азе бегьула 20 ва жеги ц I ик I к I ун чи. Х I аялъул ахиралде доскаялда лъугьине ккола х I алезул цонигиясда цебеккун лъалареб предложение. Х I алез иргаялъ хъвазе ккола цо-цо х I арп. Т I оцевесес хъвала т I оцебесеб х I арп, к I иабилес – к I иабилеб, лъабабилес – лъабабилеб ва гьедин иргаялъ. Щивав жиндиего ургъула ва хъвала цевесес байбихьараб раг I и, яги жиндирго ц I ияб раг I уде байбихьизеги бегьула маг I на холаредухъ. Предложениялъул т I убараб пикру загьирлъараб мехалъ, т I анк I лъезе бегьула. Т I анк I лъурав бергьаравлъунги рик I к I уна. Жинде ирга щвараб мехалъ, х I арп хъвазе бажарич I ев къуравлъун рик I к I уна, ва гьев т I окалъ х I аялъулъ г I ахьаллъуларо, к I иабизе, яги лъабабизе х I арп хъвазе ирга щвани. Т I анк I лъурас предложение (лъугьараб) ц I алула, ва гьесие изну щола ц I ияб предложениялъе т I оцебесеб х I арп хъвазе.
Рек I елгъеялъе дарсида гьаризе бегьулел х I алт I аби рук I ине бегьула г I емер бат I и-бат I иял. Гьел рук I уна викторина, дарс-маргьа, «Поле чудес», «Кто хочет стать миллионером» ва гь. ц. х I исабалда т I орит I улел. Ц I акъго ц I алдохъабазе рокьула компьютер х I алт I изабун г I уц I арал т I адкъаялгун ругел дарсал. Гьедин дица х I албихьана дарсида «Кто хочет стать миллионером»,«Поле чудес», «Счастливый случай» х I аял авар мац I алде руссинарун, т I адкъаял ургъун, х I алт I изаризе. Гьединго х I албихьана компьютералъулал тестазул хасал программаби авар мац I алда г I уц I ун х I алт I изаризеги. Гьединал дарсазда ц I алдохъабазе щвараб лъай ва бажари щулияб бук I уна.
Рек I елгъеялъул элементал гъорлъ ругеб дарсида лъугьине ккола «г I ажаибал лъугьа-бахъиналги»: гьенир лъималазухъе «гьоболлъухъ рач I ине бегьула» маргьабазулъа бат I и-бат I иял багьадурзаби – Ч I ибирикъ, Буратино, ханасул вас, хъартай, г I ажаибал х I айванал. Гьез лъималазухъа гьаризе ккола кумек, г I акълу, бицине ккола жидерго зах I малъабазул. Мисалалъе: ханасул васасе бажарулеб гьеч I о пуланаб предложениялъулъа предметиял ц I арал рат I а гьаризе, гьесие кумек гьабе; хъарталъ жорозарун руго киналго раг I аби, кумек гьабе Ч I ибирикъие каламалъул бут I аби рат I а гьаризе.
Т I адехун рехсарал тайпабазул х I аял, къецал, рек I елгъеялъулал т I адкъаял т I орит I улаго, класс к I ийиде, гьединго чанго группаялде бикьизе бегьила. Бегьила рядазде бикьизе, ясал-васал рат I а гьаризе. Бегьила гьединго жалго жидедаго ч I ун х I алт I изеги.
Гьадинал х I алт I аби г I емерисел учительзабаз грамматикаялъул дарсида гьарулел ратила. Щибаб дарсида гьарич I ониги, т I убанго дарс х I аялъе кьеч I ониги, лъик I бук I инаан дарсил байбихьуда ц I алдохъабазул гъира борхинабизе, яги дарс ч I алг I араб мехалъ, дарсил ахиралда гьединал х I алт I аби гьаруни. Гьел х I алт I аби г I иц I го рек I елгъей мурадалъе г I оло гьарулареллъун ккейги к I вар бугеблъун ккола. Гьез лъималазе мацIалъул гIелму бокьизе ва гьеб лъазе кумек гьабизе ккола. Гьез ч I амуч I лъи нахъе хъами, рек I елгъей гьаби гуребги, кумек гьабизе ккола раг I ул ва каламалъул искусствоялъул зах I матал законал лъазе; гьез т I амизе ккола ургъизе.